photo

ВАРОШ СЕВИЉА
10 €
  

ВАРОШ СЕВИЉА


Трећи значајни град Андалузије је Севиља, о коме нас (измишљени) Страбон обавештава да се зове „Хисполис“ у другом веку нове ере, иако је познато, да се Севиља барем до 14-ог века звала Сибилиа како нас обавештава Роман Мунтанер.
Изворна Сибилиа (Сирбиа), такође је са србским „С“, а назив се као градско име често јавља у Европи, Северној Африци и Азији. Још један град са именом Сербиа се налази 200 км. северно од Севиље! М. Пидал га назива Сервилиа и верује да је то била римска колонија за време Цезара забележена под именом „Castra Servilia“.
Овај шпански великан је веровао у “Римљане”, а такође да су Трајан и Хадријан били “Римљани” рођени у „Италики“ код Севиље (в. карту М. Пидала Историја Шпаније, II,1). Осим реке Србије коју је Страбон преименовао у Баетис, града са именом Србија (код Страбона Хисполис), у близини се налазила још једна мања река са именом Србија, данас Corbones (Сорбонес), на којој се налази стари србски град Carmona (Сармона), који се још увек чита са почетним словом „К“!
За овај град Андалузије, постоје три важне реченице у владајућем учењу: Сармона је насеље још много пре Римског царства; Град се сматра за једно од најстаријих насеља Андалузије; Вероватно је у петом веку ст. ере морска и трговачка сила Картагина изградила утврђену колонију Кар-Хамон (Хроника града Сармона и Симон Фехр).
Није Carmona већ је исправно Сармона, јер је прво слово српско „С“ од Сари, Срби, па је ово изворно србски назив, поготово, што “Римско царство” никад нисмо ни имали! Тачна је тврдња да Сармона представља једно од најстаријих насеља Андалузије. Али, под поморском и трговачком силом Картага треба разумети Веничане погрешно назване Феничани. Они нису били само поморска и трговачка сила, већ и (пре)носиоци културе, оснивачи градова, који нису основали само Сармону на реци Србији, већ и многе друге градове на северноафрич­кој обали. Један од тих градова се звао Сартага а исправно име тог града стоји у вези са античком србским именословом.
Пре око 300 година, приликом састављања и преправљања историје ова Србија на северноафричкој обали добила је име Carthaga чак са „тх“, а трећа реченица је потврда за објашњење имена Сармона: Поморска и трговачка велесила Картагина је изградила утврђену колонију Кар-Хамон. Тачан је навод, како је морска и трговачка велесила Веничанa изградила утврђени град Car-Hamon! Овде се опет српско „Ц“ читало као „К“. Сар је једнина од Сари, а цар Хамон је бог Сербон, јер је то једно од његових имена као што су и Херакле (Херкул), Дионис, Одисеј, Мојсије...! Дакле, Сармона је име по Сербону II који је изградио насеље и касније поштован као бог.
Потврду тумачења дају још два србска назива за гробље и болницу. Гробница Сервилиа припада најбогатијим и најмоћнијим породицама владајућих чиновника Сармоне у Августово време... (Хроника града Сармона и Историја Шпаније). Страбон назива Сервилиу именом Сибилиа, Сирбилиа. Дакле, гробница богатих српских породица овог града се звала србским именом али, то није била само гробница богатих српских породица, јер је захватала простор кoлико фудбалско игралиште на два спрата (Хроника града Сармоне)! То је било једно градско гробље становника града у србској земљи!
Овај град имао је болницу „Царидад“, по имену Сари-град за град Срба! Има још градова у Шпанији, који су се звали Цариград: Цари-дад (Cari dad, Сари-град) - данас El Franco, Цари-дад (Cari dad, Сари-град) - данас Тacoroutr и Цари-дад (Cari dad, Сари-град) - данас Valverde. Али, такође и највећи град тадашњег света се такође звао Цари-град (Сари-град) - данас Истамбул од 1922 године!
Још ћемо се мало задржати око реке на којој се налазе стари градови Андалузије - Кордоба и Севиља. Страбон ову реку назива „Баетис“! Пошто је он добио задатак да налази старе српске појмове и да их замени „грчким“ именима. Тако је Србију, како се раније звала ова река, заменио са Баетис! Од српске реке Тајо, Тејо, направио је „Тагус“, од назива Ана – Анас, а од имена Ибар – Ибер...
Градови Севиља и Кордоба су пореклом такође србска имена јер су се налазили на реци Србији. И још једна река се звала Србија, данас Coria del Rio по србским Сарима. Тако је било у целом старом свету! Река Волга се звала Србиа, највећи град на Волги се звао Србиа, земља се звала Србиа. У Малој Азији се на реци Србици налазио град Сард – по србским Сардима... Нису се само градови и брежуљци реке Андалузије звали Србија, и острво Џерба на афричкој обали се звало Србиа. Цела Шпанија се до 11 века звала Паниа по врховном богу Пану, или Ибериа по Иберима (јужним Србима).
Неки називи у Шпанији и данас сведоче о свом србском пореклу: Кадиз, од Сардис ( Сард, Cardr), Севиља од Sibilia, Кордоба од Sordoba (Сорбуша) или провинција Гранада која се звала Sabica, а сва наведена имена налазе се у регији Андалузије.

приредио С. Филиповић, из књ. М. Николића “Најстарија историја Андалузије” 

 


Сл 1. Рушевине амфитеатра у Италики код Севиље.