photo

Побожни Тома
10 €
  

Побожни Тома

 

Владајућа историја познаје Тому Прељубовића, деспота од Епира који је столовао у Трикали, више као негативну личност и једног малог субкултурног владара, иако је старосрпска титула деспот, ариј. диваспати, Громовник, господар неба, била у значењу „неограниченог господара“. Управо, како је Тома и представљен на икони диптихона из Квенке у молитви Сведржитељу, што је касније узроковало накнадно премазивање бојом његовог лика на икони.

Да је Тома био високи државник, сведочи више његових уметничких представа: на Реликвијеру из Квенке (око 1380 г.), на икони “Неверни Тома” мајстора Михајла из Охрида (око 1295 г.), на дипхитону “Мојсије-Тома” из Трира (око 990-5 г.) или на плочи од слоноваче такође из Трира (око 1020-30 г.). Али, ми не можемо веровати нашим историчарима уметности, јер су сва ова дела далеко млађа и настала су после 1650 године! Слично је и са историчарима, Острогорски за Тому Прељубовића каже да је био деспот Епира, Серано да је био деспот Јоанине, Естапањан да је био кесар, “византијски” цар, а владајућа наука га представља као Тому Комнена.

Ко је онда био Тома Прељубовић? Он је био цар Епира, са титулом деспота од Јоанине и шурак цара Јована Кантакузена-Немањића, најпознатије личности тога времена, па је сасвим логично да је зет Тома морао бити такође важна личност а не нека пришипетља, како су га историчари владајуће науке наопако приказали. Потврду става, да је Тома био значајна личност свога времена пружа и икона диптихона од слоноваче, која је нађена на келнском Универзитету а налази се у берлинском Далему, некадашњем државном музеју. То је једно од најлепших дела хришћанске уметности, на којој су представљени Рист и Тома. Она је позната у немачкој верзији под именом „Непобожни Тома“, а на српском језику гласи „икона Томиног неповерења“ (владајућа наука).

Ово врхунско дело србске уметности, које се налази у берлинском музеју Далем, у потпису испод иконе носи натпис: Икона на слоновачи, Исус и непобожни Тома, 24 см., а датована је на 1020-30 годину настанка као рад немачког мајстора из Трира! Када пажљивије погледамо ову икону, морамо се упитати где је ту „непобожност“ и „неповерње“, када из ње потпуно супротно, избија узајамно поверење Томине оданости и Христове брижности. Композицијски приказ ове иконе је управо смела представа узајамне искрености и оданости, уметнички доведене до крајности, коју појачава контраст између богато изрезбареног спољашњег фриза и глатке унутрашњости Исусове полеђине.

У држању њихових тела и погледима препознаје се драмска напетост. Исус је очешљане косе, а Тома сплетене, али је важнији приказ њихове одеће. Рист је у огртачу украшеном старим србским симболом сунца, који се налази на грбу и застави Балшића најстарије династије Европе, на простору од Португала до Црног мора. Томин огртач је такође украшен србским симболом оцила. Све остало је на слици погрешно, од датовања до непознатог аутора, јер, ово дело је млађе од диптихона из Квенке а настало је најкасније крајем XIV или почетком XV века. Од истог уметника је и икона у манастиру Преображење на Метеорима, на којој се налази портрет царице Ангелине жене Томине, сестре цара-монаха Јован VI Кантакузена-Немањића.

Мотив иконе Риста и Томе, доказује сам по себи да је Тома био једна изузетна личност. Он се по уметничом приказу пореди с представом Ота I, краља Срба, на икони од слоноваче из X века, на којој је уз Исуса представљен Ото заједно са женом и сином. Ове уметничке представе, доказују саме по себи, да је Деспот Тома био једна изузетна личност, само, што је историја после 1650 године измишљена и фалсификована.

сл. 1 Исус и “Непобожни Тома”,Икона на слоновачи, Далем, Берлин.

сл. 1 Исус и “Непобожни Тома”,Икона на слоновачи, Далем, Берлин.
сл. 2 Colegium sacrum, Исус међу апостолима,слоновача, V век. Погрешно: није старија од XIV века.
сл. 2 Colegium sacrum, Исус међу апостолима,слоновача, V век. Погрешно: није старија од XIV века.
сл. 3 Ото I са женом и сином клечи пред Исусом, слоновача, око 963 године.
сл. 3 Ото I са женом и сином клечи пред Исусом,
слоновача, око 963 године.
 сл. 4 Папа инспирасан светимсветим Михајлом и Богородицом, Духом у облику голуба и три монарха за време писања. Датовано на 10 век, погрешно, треба 14 век.
сл. 4 Папа инспирасан светим светим Михајлом и Богородицом, Духом у облику голуба и три монарха за време писања.
Датовано на 10 век, погрешно, треба 14  век.

приредио Слободан М. Филиповић