photo

Папска круна из Цариграда
120 €
  

Папска круна из Цариграда (И-Стамбола)

На почетку треба направити малу дигресиу према називу "Цариграда" чие даншње име Истанбул потиче управо од српске изговорне верзие његовог изворног имана "Истанполи", са значењем "У Град".


На темељу истраживања која је започео проф. Љубомир Стевовић о крунисању Стефана Првовенчаног дошло се до открића коим историа добиа сасвим другачие лице али и прави смисао.
На стему коју је Стефан добио, 1195. godine, од цара Алексиa III,  као други севастократор источног римског царства, додата је крунска укрштена купола и стављена на већ крунисану главу Стефанову 1216. године, приликом његовог венчања са млетачком принцезом Аном Дандоло.
Оваи у основи симболични чин представља први званични покушаи запада за привлачењем Србие у западни и католички свет.
Треба посебно имати у виду чињеницу да Србиа тог доба предстаља наимоћниу државу источног римског царства. Зато овим реално непримереним и скоро понижаваућим, за Венециу и Ватикан, венчањем младе и лепе Принцезе Ане за већ остарелог двоструког распуштенка, представља покушаи да се придобие Србиа као траини савезник.
Млетачки дужд Енрико Дандоло званично наимоћни владар тог времена и папа нуде оваи брак као гаранциу сигурности за свое планове.
Како тада, тако и у наредним неуспелим покушаима и са Милутином и са Душаном, да Србиу укључе у свои корпус коначно дижу руке и Србаи траино остае у Ориенту при чему данас има велике изгледе да сасвим нестане са државне и националне карте света.
Србиа ни тада као ни касние до данас, осим у периоду обреновићевске власти, ние могла да дефинише свое националне и државне интересе.
Тако се данас Србиа налази на прагу нестанка и то првенствено из неспособности да дефинише свое приоритете.
Државе и друштва се распадау из сопствене слабости, ние довољна само "туђа жеља и зла намера", већ мора да постои и сопствена спремност за самоуништењем.
А то долази управо из неспособности да се одреде тренутне могућности.
Од 1204. године, након четвртог крсташког рата, званична власт са патриаршиом се премешта у Никеу, Цариградом влада млетачка република а патриаршиом управља Ватикан. Мора се овде нагласити да до крсташког заузећа Цариграда долази на позив свргнутог Цара Исака и да то ние био првобитни крсташки план.
За ово, у основи неканонско венчање 1216.godine, направио se сурогат круне где се на Стефанову севастократорску, ободну круну, стему, крунски венац, додате две укрштене траке сферног облика насађеног на постоећу круну са крстом, познатим као криви крст, на вруху овог додатог куполастог дела круне.
Овим намерно искривљеним крстом се као копљем пробада Исус чиа се сликовна представа налази на врху.
Данас се ова круна налази у Mађарском парламенту и зове се управо по њеном првом и правом носиоцу Круна Светог Стефана.
Историски ток кретања круне до будимског двора, Деспота Стефана Лазаревића, кои доноси круну 1403. године када и постае сувладар Угарске заедно са дотдашњим Жигмундом Луксембуршким, се зна, али историчари користе другу неисториску верзиу без икакви реални доказа. О неком Гези за кога ни мађарски историчари нису сигурни да ли први или Геза други, кои некако сасвим немогуће постае Свети Стефан што практично ние могуЋе у католичкои канонизаци.
Назив или име Стефан од стефанос, овенчан, припада источнои цркви. Али, Геза преко Стрфана постае Иштван. Цело ово историско замешатељсто се створило да би се прикриле директне и очигледне чињенице о цариградском пореклу круне преко србских Стефана. Мађари ни пре ни после као уосталом и цео западни свет нису имали Стефана, за разлику од српске историе где су сви владари Стефани.