photo

Atentat na Ferdinanda
120 €
  

priredila: Dragana Djokic

UBISTVO  AUSTROUGARSKOG  PRESTOLONASLEDNIKA  BRIŽLJIVO JE PLANIRANO I IZVEDENO

Atentat na Ferdinanda bio je plaćen

GLOSA: Novčanica od 1000 $ (ekvivalent današnjih 25000 američkih dolara) koja se danas nalazi u Narodnoj  banci Srbije, pronađena u sefu Nedelka Čabrinovića jednog od atentatora.

GLOSA: Nakon bacanja bombe na Ferdinandov automobil, Poćorek ga uverava da drugog atentata neće biti: Znam ja moje Bosance, neće oni ovo ponoviti.

Povodom obeležavanja 100. godišnjice od početka Prvog svetskog rata, svetski kao i domaći mediji veliku pažnju poklanjaju ovoj temi, pokušavajući da ukažu na događaje koji su prethodili Velikom ratu, a koji su mogli da budu njegov glavni uzrok.

I dok nas dosadašnja istorija uči da je neposredni povod rata bio atentatorski čin Gavrila Principa i njegovih drugova iz Mlade Bosne, u ovom feljtonu iznosimo činjenice koje pokazuju suprotno.
Osnovna zabluda koja se odnosi na atentat tiče se toga da se on tumači kao patriotski čin Gavrila i drugova, ali malo je poznato da su Mladobosanci bili finansirani iz stranih centara. Ovu tvrdnju dokazuje činjenica da se danas u Narodnoj banci Srbije čuva novčanica od 1000 dolara (ekvivalent današnjih 25.000 dolara), a koja je pronađena u sefu Nedeljka Čabrinovića, jednog od atentatora. 
U prilog tome govori još jedna činjenica da su Mladobosanci, uglavnom maloletni đaci, često putovali ne samo u Srbiju nego i po Evropi što je u to vreme bila prava retkost i veoma skupo.

Da je sarajevski atentat brižljivo planiran i dogovoren pokazuje i sam način na koji je atentat izveden. Naime, tog istoriskog 28.juna 1914. godine bila su izvršen dva atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Prvi se desio kada je na povorku koja se kretala predviđenom maršutom Nedeljko Čabrinović bacio bombu na automobil u kome se nalazio Franc Ferdinand. Tom prilikom povređeno je desetak građana i dva oficira iz pratnje.

Nakon ovog događaja Franc Ferdinand, plašeći se prvenstveno za život svoje supruge traži da se dalja vožnja obustavi ili da bar u njoj ne bude njegova supruga Sofia.

Glavni organizator ove manifestacije general Oskar Poćorek uverava Ferdinanda da nema bojazni od novog atentata rečima: ‘’Znam ja moje Bosance, neće oni ovo ponoviti’’.

U ovoj drugoj vožnji sarajevskim ulicama automobil u kome se osim Ferdinanda i Sofie nalazio i Poćorek, koji je i određivao putanju kretanja, skreće sa protokolom utvrđene maršute da bi se zaustavio tačno ispred radnje Morisa Šilera – gde je upravo stajao Gavrilo Princip. 
Istraga se nikada nije posebno bavila pitanjem zašto je vozlo skrenulo sa utvrđene rute i zašto je atentator stajao na mestu na kome povorka nije trebalo da prođe. Međutim povorka ne samo da je tuda prošla već se tu i zaustavila.


Postavlja se pitanje ko je mogao imati najveći interes da organizuje i finansira atentat na austrougarskog prestolonaslednika.

 
Da bi se rasvetlio odgovor na ovo pitanje neophodno je vratiti se u 1848. godinu, kao početak revulucionarnih pokreta širom Evrope. 
U duhu ovih događanja, 15. marta 1848. godine u Mađarskoj počinje pobuna protiv habzburške vlasti, koja 1867. rezultira priznanjem statusa dvojne austrougarske monarhije.

Tako je Habzburška monarhia podeljena na dve države koje su imale zajedničkog vladara, spoljnu politiku, privredu i vojsku. Prvi premijer ove nove dvojne monarhije je bio Mađar, Đula Andraši. Mađarska od tada stiče suverenitet nad dotadašnjim delovima hazburške monarhije, Transilvanija(Rumunija), Vojvodina i Hrvatska,  sa pretenzijama na BIH, koja je još uvek pod vlašću Turske.

U to vreme 1867. knez Mihailo Obrenović, započinje stvaranje balkanske federacije i ističe srpske pretenzije prema Bosni. Na svoju veliku nesreću, neizbežno ulazi u pregovore upravo sa Andrašijem.


Mađari shvativši budući razvoj događaja dogovaraju sa Osman Pašom, turskim guvernerom Bosne, plan za likvidaciju kneza Mihaila,  sa idejom da u Srbiji uspostave marionetsku vlast sa nenaslednim knezom Aleksandrom Karađorđevićem.

Već sledeće 1868. godine, 29. maja, knez Mihailo je ubijen u Košutnjaku.
D. Đ 

Antrfile:

I Cistler bio pod zaštitom Mađara 

Advokat koji je na suđenju po službenoj dužnosti branio Gavrila Principa i drugove bio je Rudolf Cistler.

Cistler je, nakon suđenja bio proglašen neprijateljem monarhije i dinastije, ali on nastavlja da živi i obavlja advokatsku praksu u toj istoj monarhiji, u Zagrebu, koji je bio pod Mađarskom državnom jurisdikcijom.